Vlidi, Author at AICA Serbia

Savremeno stvaralaštvo u Subotici i osvrt na izložbu Janoša Tarka

Savremeno stvaralaštvo u Subotici nastaje u širem kulturnom kontekstu koji čine institucije i organizacije kao što su Centar sa savremenu kulturu i umetnost, Udruženje građana „Klara i Rosa“, Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš“, društveni centar i galerija Klein House, Sokolski dom sa dečjim pozorištem, i drugi kulturni centri. Od posebnog značaja za savremenu umetnost je Savremena galerija koja je programski potpuno posvećena savremenom stvaralaštvu

Lutanje ka zajedničkom

Pitanje saradnje i zajedništva kao i pitanje uloge i prirode savremenih institucija i njihove budućnosti čine okosnicu ovogodišnjeg izdanja Bijenala akvarela pod nazivom „Neverovatne (ne)mogućnosti: zamišljanje institucije budućnosti“, koji autorski potpisuje Katarina Kostandinović. (…) Iznad svega, ove teme nas pozivaju na međusobnu saradnju i (samo)kritiku, pozivaju nas da učimo jedni od drugih i da zajedničkim snagama razumemo šta nas može istinski povezati kroz zajednički interes koji se, pre svega, ogleda u borbi za dostojanstvene uslove rada i života i održivu budućnost za sve.

Prema novoj paradigmi proizvodnje znanja: primer rekonceptualizacije projekta „Kritika je prisutna“ Međunarodnog udruženja likovnih kritičara – sekcija AICA Srbija

U ovom tekstu, ideje dekolonizacije kao procesa samopromišljanja i delovanja na institucionalnom nivou razmatrane su u okviru rekonceptualizacije projekta koji se tokom 2021. realizuje u okviru Međunarodnog udruženja likovnih kritičara – sekcija AICA Srbija.

Nekoliko uvodnih paragrafa o delovanju Međunarodnog udruženja likovnih kritičara – AICA, sekcija Srbije

Jelena Vesić o AICA Serbia i ovogodišnjem programu “Kritika je prisutna” – uvodni tekst u serijal #KritikaJePrisutna2021.

Dejan Vasić: Primenjena kritika Dunje Blažević

Putem razgovora o metodu i dometima “primenjene kritike” Dunje Blažević otvaramo pitanja kontinuiranog pružanja podrške eksperimentu i novim produkcijama u umetnosti, kao i pitanja internacionalizma jugoslovenske umetnosti.

Maja Ćirić: Autoriteti kao tvorci događaja u ustanovi umetnosti: Katarina Ambrozić, Irina Subotić i Biljana Tomić

Cilj predavanja je identifikacija ključnih poduhvata tri istaknute protagonistkinje istorije umetnosti i umetničke kritike, putem kojih su menjane ustanovljene umetničke vrednosti i proizvođeni novi okviri tumačenja i shvatanja umetnosti.

Vladimir Jerić Vlidi: O mogućnosti i nemogućnosti teksta Ješe Denegrija “Jedna nova perspektiva – kompjuteri i vizuelna istraživanja”

Polazište ovog izlaganja je tekst iz perioda rane kritičarske aktivnosti profesora Ješe Denegrija, povezivanog sa tada novopokrenutim festivalom Nove Tendencije – u pitanju je esej “Jedna nova perspektiva – kompjuteri i vizuelna istraživanja”, objavljen u časopisu bit international 2 1968.

Jelena Vesić: Critica acritica i jugoslovenski umetnički prostor – umetnički događaj kao kolektivni čin

Nedelja, 27. decembar 2020, 18:00 dr Jelena Vesić Critica acritica i jugoslovenski umetnički prostor:Umetnički događaj kao kolektivni čin Ovo izlaganje se bavi pitanjem recepcije pojma i prakse critica acritica (akritička kritika) Đermana Ćelanta (Germano Celant) u jugoslovenskom umetničkom prostoru tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Ćelantov stav o ulozi kritičara u proizvodnji i evaluaciji umetnosti, originalno iznet u tekstu Per … Read more

Jelena Stojanović: Tamo gde humanizam počinje, dogmatizam prestaje – Hladnoratovsko oko M.B. Protića, 1951-1965.

Nedelja, 13. decembar 2020, 18:00 dr Jelena Stojanović Tamo gde humanizam počinje, dogmatizam prestaje:Hladnoratovsko oko M.B. Protića, 1951-1965. Tema ove intervencije je kritičko preispitivanje delanja Miodraga B. Protića (1922-2014), jedne od ključnih ličnosti posleratne jugoslovenske kritike, kulture i umetnosti u kontekstu hladnoratovskih previranja, kritičara čija je delatnost bila jedan od stožera nove, post Agitprop perioda jugoslovenske … Read more

Stevan Vuković: Polemike oko pozicije kritike u tekstualnoj delatnosti Miška Šuvakovića devedesetih

Osim istoriografske, vraćanje na polemiku u vezi teksta “Kritika, metakritika, kritika kritike, dekonstrukcija kritike” Miška Šuvakovića iz 1996. ima za svrhu da se na njihovom tragu iniciraju i nove polemike oko strukovnih, kulturnih, političkih i društvenih uloga kritike.