Dejan Vasić: Primenjena kritika Dunje Blažević

Dunja Blažević je kao urednica, a kasnije i kao direktorka, vodila jednu od najvažnijih ustanova za promovisanje savremene umetnosti u Jugoslaviji, Studentski kulturni centar (SKC) u Beogradu od 1971-1981 godine. Njen urednički rad u Galeriji SKC-a od 1971. do 1975. godine bio je usmeren na detektovanje, razvijanje i izlaganje (novo)avangardnih pojava na lokalnoj i međunarodnoj … Read more

Maja Ćirić: Autoriteti kao tvorci događaja u ustanovi umetnosti: Katarina Ambrozić, Irina Subotić i Biljana Tomić

Cilj predavanja je identifikacija ključnih poduhvata tri istaknute protagonistkinje istorije umetnosti i umetničke kritike, putem kojih su menjane ustanovljene umetničke vrednosti i proizvođeni novi okviri tumačenja i shvatanja umetnosti. Pod poduhvatom se podrazumeva događaj u smislu u kojem ga je Badju (Badiou) definisao kao intervenciju naspram ustaljenih situacija, a karakter ovih poduhvata biće materijalno dokazan … Read more

Vladimir Jerić Vlidi: O mogućnosti i nemogućnosti teksta Ješe Denegrija “Jedna nova perspektiva – kompjuteri i vizuelna istraživanja”

Jedan od najvećih kritičara XX veka, Valter Benjamin (Walter Benjamin), video je kritiku kao “stvar pravilnog distanciranja”. Posmatrajući društveni razvoj kao stvar konstantnog ubrzanja, Benjamin donosi odluku da se o kritici mora govoriti u prošlom vremenu, kao o ostatku jednog prethodnog sveta, u kojem su se uvažavale “perspektive i očekivanja, i u kojem je još uvek … Read more

Jelena Vesić: Critica acritica i jugoslovenski umetnički prostor – umetnički događaj kao kolektivni čin

Ovo izlaganje se bavi pitanjem recepcije pojma i prakse critica acritica (akritička kritika) Đermana Ćelanta (Germano Celant) u jugoslovenskom umetničkom prostoru tokom šezdesetih i sedamdesetih godina. Ćelantov stav o ulozi kritičara u proizvodnji i evaluaciji umetnosti, originalno iznet u tekstu Per una critica acritica: Inchiesta sulla critica d’arte in Italia (časopis NAC, 1970.) bio je uperen protiv proliferacije “gledišta kritičara” i prakse naknadne  interpretacije, koja je … Read more

Jelena Stojanović: Tamo gde humanizam počinje, dogmatizam prestaje – Hladnoratovsko oko M.B. Protića, 1951-1965.

Tema ove intervencije je kritičko preispitivanje delanja Miodraga B. Protića (1922-2014),  jedne od ključnih ličnosti posleratne jugoslovenske kritike, kulture i umetnosti u kontekstu hladnoratovskih previranja, kritičara čija je delatnost bila jedan od stožera nove, post Agitprop perioda jugoslovenske kulture i umetnosti. Pravnik po obrazovanju, slikar, Protić je svojim kritičarskim radom, odnosno istupima, predavanjima ali pre svega … Read more

Stevan Vuković: Polemike oko pozicije kritike u tekstualnoj delatnosti Miška Šuvakovića devedesetih

U tekstu pod naslovom “Kritika, metakritika, kritika kritike, dekonstrukcija kritike” objavljenom u časopisu Projeka(r)t, 7, Novi Sad, 1996, Miško Šuvaković je kritiku odredio kao “teorijsku i praktičnu disciplinu koja inicira, prepoznaje, artikuliše, prati, posreduje i teorijski interpretira aktuelnu umetničku produkciju i život sveta umetnosti”. U odnosu na umetničku praksu pozicionirao ju je kao ‘drugostepenu’, a … Read more