Treća sesija:
Oktobarski salon i velike izložbe savremene umetnosti: modaliteti izlaganja i refleksije, kako misliti dalje?
Učestvuju Stevan Vuković, Jelena Vesić
Moderator Branislav Dimitrijeviić
APSTRAKTI:
Jelena Vesić
Kritičar-kao-kustos, postavka-kao-stav: Oktobarski salon u vremenu globalne savremenosti (2004-2022)
Vladimir Gudac je na kontra-izložbi Oktobar 75 održanoj 1975. u SKC-u i viđenoj u vremenu SFRJ kao vrsta štrajka protiv Oktobarskog salona, protiv pasivizacije umetničkog delovanja putem modernizma-kao-stila, izjavio da „nama ne treba stil, nego stav“. Njegovo „mi“ ukazuje pre svega na protagoniste umetničke scene koji po ovoj tvrdnji ne bi trebalo da se bave imitacijom, da reprezentuju, nego da misle i deluju. Drugim rečima, treba da se postave kritički, što je istovremeno i pitanje stava. Međutim, kako danas živimo u eri proliferacije stavova, u vremenu „posle istine“, ispostavlja se da ono o čemu treba misliti i pozivati se na jeste upravo proces i metod uspostavljanja stava, ono što taj stav zaista čini kritičkim i produktivno mislećim u odnosu na datu situaciju i horizonte mišljenja. U osnovi nije cilj imati stav, nego upravo zauzeti ga u procesu, koristeći se određenim politikama, znanjima i iskustvima. Pozicija kustosa-kao-kritičara se u tom smislu može činiti i egzemplarnom.
Ovo izlaganje će se baviti stavovima izložbi Oktobarskog salona od 2004. do 2022. godine, u periodu u kojem se uspostavlja kanon savremenosti, a koji, između ostalog, zahteva i neku vrstu poruke ili pitanja saopštenog u mediju izložbe. Pitanje ovakvog stava se sa rasprostiranjem mega-izložbi formira u okviru globalne paradigme umetnosti, gde se kultur-politički izbori i interpretacije ponekad čine ključnim. Zbog toga se i korpus izložbi Oktobarskog salona u periodu internacionalizacije ove smotre može posmatrati kao niz kritičkih ili manje-kritičkih pozicija spram savremene umetnosti, viđene u regionalnom i geopolitičkom ključu kao umetnost Balkana, Istočne Evrope ili jednostavno periferije u ekspanziji globalnog kapitalizma. Savremena umetnost ovde (kako zaključuju i urednici časopisa October posvećenog globalnoj savremenosti u jesen 2009.) oscilira između „nepodnošljive lakoće postojanja“ i objekta proučavanja koji se smešta i izmešta u različite institucionalne sfere – od post-kolonijalnih studija do nove istorije umetnosti, od vizuelne kulture do teorije medija i arhitekture.
Ova kritička istorizacija Oktobarskog salona u eri savremenosti postaviće fokus na tri isprepletene faze kustosko-kritičarskog pozicioniranja u mediju mega-izložbe:
- savremena umetnost i ideologija tranzicije i normalizacije (sa akcentom na Kontinentalni doručak Ande Rotenberg i Mikronarative Lorana Heđija).
- paradigma savremene umetnosti kao mesta proizvodnje znanja – pitanje kustoskog istraživanja (čiji bi centralni primeri bili Umetnik Građanin/Umetnica Građanka Bojane Pejić, Gud Lajf Branislava Dimitrijevića i Mike Hanule, i Niko ne pripada ovde više nego ti kustoskog kolektiva Red Min(e)d).
- odsustvo kustoskog stava – izložba „u stilu“ izložbe-savremene-umetnosti (čiji je najeklatantniji pokazatelj izložba Sanjari kustosa Ilarie Marote i Andrea Baćina).
dr Jelena Vesić je nezavisna kustoskinja, istraživačica, urednica i predavačica. Kourednica časopisa Red Thread (Istanbul), članica uredničkog odbora ARTMargins (MIT Press) i savetničkog odbora časopisa Mezosfera (Budimpešta). Kustoskinja je brojnih međunarodnih izložbi, konferencija i obrazovnih programa.
Recentne publikacije: Alt-Truths and Insta-Realities: The Psychopolitics of Contemporary Right, Red Thread #5 (sa Vladimirom Jerićem Vlidijem, 2020), Feminist Takes: Early Works by Želimir Žilnik (sa Antoniom Majačom – inicijatorkom projekta i Rachel O’Reilly, Sternberg Press, 2021) knjiga Yugoslav Art Space Inside and Beyond: Ješa Denegri in First Person (sa Branislavom Dimitrijevićem, JRP, najavljena za leto 2023).
Stevan Vuković
O diskursima i žargonima kritike Oktobarskog salona
Lakanovo određenje diskursa i Adornovo određenje žargona činiće početnu osnovu za analizu jezika kritike Oktobarskog salona. Biće reči o smotrama i manifestacijama, presecima, oficijelnim priredbama, platformama za različite tematske fokuse, o likovnim spektaklima i malim nezapaženim izložbenim događajima, o pregledima, preglednosti i nepreglednosti, o klasifikaciji težnji i selekciji vrednosti, o sadržajnim fizionomijama, tematskim konotacijama i komunikacijskim kanalima u šumi složenih sociokulturnih situacija, o opservacijama i refleksijama opservacija, o rehabilitovanju recepcije i o kritičkom slavljenju, o umetničkim strujanjima i tokovima, ostvarenjima, dostignućima i tendencijama, o relevantnim protagonistima i magistralnim pojavama, o širokoj skali vrednosti, težnji i ličnosti, o otvaranju vrata, o činjenju pristupačnim, o otklanjanju nesporazuma, o novim imenima i starim idejama, o civilizacijskim šiframa, o mehanizmima kulturnih politika, proizvodnje tržišta i kanona umetnosti, o otporu, o autorskim konceptima, koncepcijama i selekcijama, o kustoskoj agenturi, o organizacionim aparatima i izlagačkim strategijama, o kontekstualizovanju lokalnih umetničkih produkcija, o bijenalnim klišeima, provincijalnoj nesigurnosti, stereotipu jednostrano prihvaćenog aktualizma i izlaganju ništavila, o kontinuitetu pometnje, odsustvu kriterijuma, slabostima, propustima i greškama, o pogrešnom i nezanimljivom, lošem proseku, nedorečenom utisku nepristupačnosti, o nedostatku adekvatnog izlagačkog prostora, tehnički i infrastrukturno, o lokacijskim promašajima i upriličavanjima prostora, o alternativnim mestima i izmeštanjima, o ispunjavanju očekivanja i otvaranju horizonata, o uvidima u aktualno stanje, o referentnim tačkama i izvorima impulsa, o kopanju iznutra, o slikama odnosa društvenih i ličnih, o nepredvidivosti, o procesualnoj, međuzavisnoj i međuakcijskoj igri situiranoj u stvarnosti.
Stevan Vuković je po obrazovanju filozof i istoričar umetnosti. Savremenu vizuelnu umetnost kontekstualizuje i interpretira kroz tekstove, izložbe, i parakustoske aktivnosti.
Treća sesija Simpozijuma Oktobarski salon u fokusu / Likovna kritika, društveni odnosi, politika izlaganja, koji su članice i članovi udruženja AICA predstavili 2022. Simpozijum sadrži tri debatna programa: Oktobarski salon i likovna kritika; Umetnička kritika druge polovine 20. veka: stanovišta, kritike, rasprave; Oktobarski salon i velike izložbe savremene umetnosti: modaliteti izlaganja i refleksije, kako misliti dalje?
Kustoskinja programa: Jelena Vesić, predsednica sekcije AICA Srbija